 Leo G. Carroll
was over the barrell
when tarantula took to the hills.
-- Science Fiction/Double Feature; "Rocky Horror Picture Show"
Frend nam je poslao svima fotke sa predavanja o paucima na varaždinskom festivalu trash filma. Ja možda i nisam bil tamo, ali sam zato pogledo "Tarantulu". To je još jedan od mnogih SF horora iz 1950ih i ak pogodite o kojem se džinovskom monsteru radi, bravo, dobili ste lizu.
Glavni krivac za sve je - kao i uvijek - naučnik (kojeg igra gorespomenuti Leo G. Carroll) koji želi spriječiti problem svjetske gladi. "Taj je problem izvjestan" - kaže on - "jer će do 2000. godine na svijetu živjeti skoro 2.6 milijarde ljudi!" Nasmiješio sam se na tu ideju, al bio je to kiseli osmijeh.
Doktor stoga razrađuje posebnu hemihaliju za prehranu i ubrzani rast živina. Otopina je – naravno – ATOMSKI izotop i nije li divno kak s jednom riječi možeš handwaveat i najdebilniju moguću ideju? Da je napravljena pol stoljeća kasnije, "Tarantula" bi bila uzrokovana GENETIČKIM INŽINJERINGOM. Vrag voli nove stvari. Čitav steampunk podžanr je u biti sprdnja na taj koncept znanosti ko jednog čekića za sve čavle: odande dolaze parni auti, letjelice, kompjutori i šta već ne. No, natrag na "Tarantulu".
Iako je Doktor bio protiv pokusa na ljudima, njegovi ne-baš-bistri suradnici prvo odluče ušpricat otopinu sebi. Nakon kaj pak skuže kolko je to bila retardirana ideja, suradnici odluče pokazat i da su pizde pa iz inata uštrcaju isto sranje i Doktoru. Otopina naime ubija ljude u roku od par dana al ne prije nego ih ne pretvori u Ronalda Reagana. Dođe do tučnjave i požara u labosu pri čem se oslobode neke od pokusnih živina. Srećom pa su to sve samo neki bezopasni kunići, zamorci, miševi i FUKKEN OTROVNI PAUK VELIK KO PAJCEK.
I sad je na lepom seoskom lečniku (John Agar izgledom malo vuče na Caspera van Diena) i doktorovoj novoj asistentici biologičarki (Mara Corday pak malo vuče na Ginu Gershon) da spase svijet od Doktorovog šlamperaja. Tarantula, osim kaj neprekidno raste, usput razvije i nindža sposobnosti jer, u slavonski ravnom pustinjskom krajoliku, niko ni ne skuži pauka veličine kuće. Dobro, okej, par ljudi ga i primjeti, al nije da budu brbljavi nakon toga. Heh heh.
Uz svo ovo sprdanje, "Tarantula" ima par prilično kul scena, naročito način kak se tarantula nakon nekog vremena jednostavno krene pomaljat iza horizontu a vi skužite kak je od prošle scene narasla dobrih 20 metara i više. Specijalni efekti su okej - snimatelji lukafo izbjegavaju plastiš fantastiš monstere i radije spajaju snimku prave tarantule i scene krajolika. Efekt je prilično dobar, naročito ak ne volite kukčobe – a ja ih nevolem.
Vrhunac filma je svakako tarantulin napad na Doktorovu kuću (jer tarantula se uvijek vrača na mjesto zločina). Ne sam zato kaj usred noćne tišine biologičarka (koja pazi na umirućeg Doktora Ronalda Reagana) ne čuje dolazak pauka velkog ko katedrala. Ne sam sam zato kaj ne skuži da joj isti pauk voajerski dahće kroz prozor spavaće sobe. Ne, nek kaj se pauk tolko napali na nju da krene humpat kuću ko cucak nogu.
Heroji na koncu pobijede al ne bez pomoći Clinta Eastwooda koji – u jednoj od svojih prvih uloga – pilotira mlažnjakom koji zbombardira pauka napalmom. Sa Clintom Eastwoodom nije se šaliti.
(GNN)
|
